Ja sam vasar.Eto sta !

Ja sam tristo cuda.

Muzika sam.

Guzva.

Smeh.

Vrteska. I luda.

Pa cu tako lud da gorim,

da se pesmom niz drum javljam,

da se nikad ne umorim
od neba i zdravlja.

Svako ima nesto svoje, sto deli sa drugim, sa puno njih ili sam sa sobom

Po cemu se raspoznaju, reci, recenice, oblike...

Ja volim to nase...

Kada nekog dobijemo, onda sve ispipavamo, ispitujemo, kakav je prema nama, drugima u drustvu, po njegovoj istoriji gledamo kakva nam je moguca buducnost, sta nam i da li nam odgovara, sta nam smeta i koliki je rizik, da li je vredan prihvatanja, da li su mane podnosljive ili vrline, onda se navikavamo malo po malo i prekinemo sve to gledati jedno po jedno, pa cak i razmisljati o tome...

Proci ce proleca ...
Ona nose trave i cvrkutanja.
Ona nose mir od kog se ruke jeze.
Mir. Samo malo mira, malo kisa, saputanja,
tamo gde se nebo za njive zakiva i veze.

Mir radi buducih nemira,
radi ludovanja,
na uzglavlju od tvojih toplih detinjih saka,
pa da dugo zvezdama masem i odzvanjam
prepun kikota i cvetnih naramaka.

Volim te. Eto.
A nebo je u prolece plavo
kao nesto cega se nikad setiti necu.
Nista ...
Samo crvene ptice nad glavom
uzlecu.